Талант!

Я воздуху
полный
живот
набирал,
я дёргал бровями,
ноздрями играл...

Алёнка поправила
розовый бант,
Маришка Наташке
шепнула:
- Талант!

Девчонки притихли,
почти не дышали,
а я...
Шевелил
перед ними
Ушами!

Метки:
Предыдущий: Геометрия, биссектриса
Следующий: Сказка. Птица