Алиция Похыльчук. Весной не умирают...

Алиция Похыльчук

Моему Отцу


Весной не умирают
луга безумны зеленью
солнце утопает в траве
трава пробивает бетон

Не умирают летом
хотя коса танцует с травой
и рассекает концерт сверчков
любовью пахнет сено

Выгорают травы и луга
в объятиях пурпура
как отдаленные лица
портретов – осенью…

Осенью не умирают
пахнут созревшие сады
вино в чанах пенится
а в яблоке косточка звенит

А зимой – умирать не стоит
мерзлая земная кора
будь как Гораций – у огня
попробуй вино осени.


перевод с польского Юрия Салатова
30.12.2021
0-02






Alicja Pochylczuk

Mojemu Ojcu


Wiosn; si; nie umiera
;;ki szalone zieleni;
s;o;ce nurza si; w trawie
trawa przebija beton

Nie umiera si; latem
cho; kosa ta;czy z traw;
i ;cina koncert ;wierszczy
mi;o;ci; pachnie siano

P;owiej; trawy i ;;ki
w obj;ciach czerwieni
jak oddalone twarze
portret;w – w jesieni…

W jesieni si; nie umiera
pachn; dojrza;e ogrody
wino w kadziach musuje
a w jab;ku pestka dzwoni

A w zimie – umiera; nie warto
zmarzni;ta skorupa ziemi
b;d; jak Horacy – przy ogniu
spr;buj wina jesieni.


Метки:
Предыдущий: Идиллия 35 - Как по льду
Следующий: Сонет 33. В. Шекспир