Уоллес Стивенс. Флорист носит бриджи до колен...

Мои цветы
отражаются в твоих мыслях,
как ты –
в той стеклянной вазе.
Разглядываешь сдержанно,
и в размышлениях твоих –
кроме цветов, ничего.
Я цветов не вижу:
довольно отражений...

Мечтаю подарить тебе розы.
Пообещай
поставить их в белую вазу.



The Florist
Wears Knee-Breeches

My flowers are reflected
In your mind
As you are reflected in your glass.
When you look at them,
There is nothing in your mind
Except the reflections
Of my flowers.
But when I look at them
I see only the reflections
In your mind,
And not my flowers.
It is my desire
To bring roses,
And place them before you
In a white dish.

_________________
Перевод вольный...

Метки:
Предыдущий: Величка Николова - Литатру и Лилия - стихи и перев
Следующий: Теодор Шторм. Морской берег