Esther, A Sonnet XXIX, Wilfrid Scawen Blunt

XXIX.
Победа славная в тот день куда стремились дни,
Когда достиг и с высоты своей вершины,
Ты можешь видеть каждый уступ позади -
Весь лабиринт равнин и скал своей пустыни.
Где ты карабкался и не взирая победил
И под пяту свою загнал холодную природу
И великан, которого боялся и просил,
Сам пленником твоим и просит сам свободу.
Я изменился. Постепенно избавляясь от оков;
Я пробуждал свой дух для чувства и движенья;
Да человек, - воскликнул я, - сам человек, мой враг врагов,
Моих всех страхов тень, узрит пренебреженье!
"Какой прекрасный вид", дрожа сказал я ей -
Да, я всего лишь человек среди людей.



XXIX
A glorious triumph. On that day of days
When, standing on the summit's utmost edge
Of my first mountain--top, I viewed the maze
Which I had travelled upwards, ledge on ledge,
And all that wilderness of rock and plain
Rolled at my feet, and, when with heel fast set
On Nature's neck, I knew the giant slain,
My thrall, my prisoner, on the parapet,
I was transfigured. Slowly in me rose
The throb of courage as a sense new born.
``Even Man,'' I cried, ``Man's self, my foe of foes,
The phantom of my fears, shall feel my scorn
Yet in a nobler war.'' And trembling then
I seemed to stand, I too, a man with men.

Метки:
Предыдущий: Из Роберта Геррика H-977 Его снохе Сюзанне Геррик
Следующий: Seven Queens