Адам Аснык. Покоя для мирясь с немилой ночью...

Gdy nas ciemnosci otaczaja wszedzie,
W swej zaciesnionej zatrzymujac sieci,
Wzrok nasz nie siega za drogi krawedzie
I nie pytamy: Co za nia? jak dzieci.

Lecz niech kto swiatlo na drodze roznieci
To, choc wzrok szerszy widnokrag posiedzie,
Dokola miejsca, ktore blask oswieci,
Otchlan ciemnosci jeszcze wieksza bedzie.

Wraz z blaskiem wiedzy zdobytej plomienia,
W miare, jak widzen krag sie rozprzestrzenia,
Wciaz obszar mrokow nieprzebytych rosnie...

I to, co dostrzec mozemy, jest niczym
Przed tym nieznanym, skrytym, tajemniczym,
Co nam mrok wieczny zaslania zazdrosnie.

Adam Asnyk


Покоя для мирясь с немилой ночью,
рабы ея как в неводе рыбёшки.
не тянем взор запретных до обочин,
но движемся со вздохом понемножку

на огнище– и шаги убыстряем,
недолго зря пошире и подальше
у бездны тьмы, как блато вязкой, с краю,
но за спиной костёр– и темень та же.

Барахтаясь, чтоб не тонуть, в болоте,
не в силах день вернуть, авидьи против
жжём знанья свет, как средство от несчастья,

но видим лишь безделки перед большим,
неведомым, что– бездна: осторожно–
довечный мрак ревниво смертным застит.

перевод с польского Терджимана Кырымлы

Метки:
Предыдущий: Дороти Паркер Полночь
Следующий: Л. Костенко. Красива осiнь