Уоллес Стивенс. Мысли жасмина...

ПРЕКРАСНЫЕ МЫСЛИ
ЖАСМИНА ПОД ИВОЙ

Смятенью моему нет объяснений.
А память нащупывает
звуки музыки особенной.
Мучительной.

Любовь,
что не втиснуть
в рамки уходящей пылкой манеры –

радеющая о своей уникальности,
подобна живому предчувствию
блаженства,
что за пределами немоты гипса
или же
бумажного проявления восторга.

Блаженства,
таящегося под видимостью
немудрёного счастья,
в несмолкающем внутри
океане шальных фуг и хоралов.



Jasmine’s Beautiful Thoughts
Underneath the Willow

My titillations have no foot-notes
And their memorials are the phrases
Of idiosyncratic music.

The love that will not be transported
In an old, frizzled, flambeaud manner,
But muses on its eccentricity,

Is like a vivid apprehension
Of bliss beyond the mutes of plaster,
Or paper souvenirs of rapture,

Of bliss submerged beneath appearance,
In an interior ocean’s rocking
Of long, capricious fugues and chorals.

______________
Перевод вольный...

Метки:
Предыдущий: Алистер Кроули
Следующий: Без права на прощання