Уильям Шекспир. Сонет 5

Время то, что в трудах иль покое проходит,
Вспоминанья приятные на ум наводит.
Но другой стороной так тиранит оно,
Что вся прелесть померкнет, и радость уходит.

Ни покоя, ни отдыха не признавая,
Лето красное лютой зимой заменяет,
Снега лишь красота и кругом пустота...
Кровь растений морозит, силу их забирая.

Но эссенцию лета природа содержит
В ледяном и прозрачном хранилище нежно.
И без этого ясное красное лето
Красоты бы лишилось навеки безбрежной.

Дух весны, с холодами зимы повстречавшись,
Чуть поблек лишь, основой и сутью оставшись.

............................................

Those hours that with gentle work did frame
The lovely gaze where every eye doth dwell,
Will play the tyrants to the very same
And that unfair which fairly doth excel:
For never-resting time leads summer on
To hideous winter and confounds him there;
Sap check'd with frost and lusty leaves quite gone,
Beauty o'er-snow'd and bareness every where:
Then, were not summer's distillation left,
A liquid prisoner pent in walls of glass,
Beauty's effect with beauty were bereft,
Nor it, nor no remembrance what it was:
But flowers distill'd, though they with winter meet,
Leese but their show; their substance still lives sweet.

............................................


11.05.2012

Метки:
Предыдущий: Э. Спенсер-4 сонет
Следующий: Из Редьярда Киплинга. Томми