Эдгар По. Призрачный замок

The Haunted Palace

In the greenest of our valleys
By good angels tenanted,
Once a fair and stately palace-
Radiant palace- reared its head.
In the monarch Thought's dominion-
It stood there!
Never seraph spread a pinion
Over fabric half so fair!

Banners yellow, glorious, golden,
On its roof did float and flow,
(This- all this- was in the olden
Time long ago,)
And every gentle air that dallied,
In that sweet day,
Along the ramparts plumed and pallid,
A winged odor went away.

Wanderers in that happy valley,
Through two luminous windows, saw
Spirits moving musically,
To a lute's well-tuned law,
Round about a throne where, sitting
(Porphyrogene!)
In state his glory well-befitting,
The ruler of the realm was seen.

And all with pearl and ruby glowing
Was the fair palace door,
Through which came flowing, flowing, flowing,
And sparkling evermore,
A troop of Echoes, whose sweet duty
Was but to sing,
In voices of surpassing beauty,
The wit and wisdom of their king.

But evil things, in robes of sorrow,
Assailed the monarch's high estate.
(Ah, let us mourn!- for never morrow
Shall dawn upon him desolate!)
And round about his home the glory
That blushed and bloomed,
Is but a dim-remembered story
Of the old time entombed.

And travellers, now, within that valley,
Through the red-litten windows see
Vast forms, that move fantastically
To a discordant melody,
While, like a ghastly rapid river,
Through the pale door
A hideous throng rush out forever
And laugh- but smile no more.


ПРИЗРАЧНЫЙ ЗАМОК

В нежной зелени долины
Добрых ангелов страны
Замок был величаво-дивный -
Светлый замок - гордой главы.
В царском Разума владеньи
Он стоял -
Серафим крылом волшебным
Вряд ли б сказочней создал!

Флаги жёлты, чудны, златы
С крыш струилися его
(Было то давно когда-то,
Давным-давно),
И нежный ветр летел тем долом
В былые дни -
Вдоль вала вился, блёк и снова
Крылатым духом плыл вдали.

Странники в том краю волшебном
Сквозь два светлых окна могли
Зреть, как духов в танце мерном
Такты лютен провели
Мимо трона - Порфирородный
Сидел в нем князь:
В величьи славы первородной
Не опускал прекрасных глаз.

Вся в жемчуге, рубина камнем
Дверь украшена была -
В неё входили плавно-плавно
И искристо всегда
Отряды Эха на дежурство,
Чей долг был петь.
И пели, восхваляя с чувством
Владыки мудрый ум и честь.

Но духи зла в одеждах скорбных
Проникли в царственный чертог
(Как грустно нам! - рассвета сполох
Блеснуть над ним уже не мог!)
И нимб его сиявшей славы,
Что рдел и цвёл, -
Теперь лишь дым преданий давних,
Схороненных времён.

И ныне путник в той долине,
Сквозь два краснеющих окна,
Заметит буйство форм и линий
Под дисгармонию октав.
С бурлящим схожие потоком,
В дверной просвет
Мчат омерзительные толпы,
Смеясь - улыбки нет.

Метки:
Предыдущий: Даниэль Чепко. Всё от Бога. С немецкого
Следующий: Генрих Гейне. Хотел я быть с тобою...