Райнер Мария Рильке. Осень. Пер. с нем

Листы летят с такой высокой дали,
как будто в небесах сады завяли;
паденье словно отрицанья жест.

Ночь. Падает тяжелая Земля
из звезд семьи в свою уединенность.

Мы падаем. Я руку уронил.
Взгляни сюда: всё падает на свете.

Но Некто есть, и Он паденья эти
в своих руках легко остановил.





Herbst


Die Blätter fallen, fallen wie von weit,
als welkten in den Himmeln ferne Gärten;
sie fallen mit verneinender Gebärde.

Und in den Nächten fällt die schwere Erde
aus allen Sternen in die Einsamkeit.

Wir alle fallen. Diese Hand da fällt.
Und sieh dir andre an: es ist in allen.

Und doch ist Einer, welcher dieses Fallen
unendlich sanft in seinen Händen hält.

Метки:
Предыдущий: Фридрих фон Логау. Ревностные духовники
Следующий: William Shakespeare, sonnet 2 перевод