Анатоль Сыс

***
От женщины и Родина родится.
Ребенком я не слышал этих слов.
Но тайну знал на ощупь, как живицу
На содранной коре шершавых дров.
Я печь топил, чтоб мама не хворала,
крошились льдины с треском за окном.
- и Родина со мною согревалась
не выдуманным,а живым огнем.

Анатоль Сыс

***
Радз?ма пачынаецца з жанчыны.
Я гэта адчува?, а ?разумець
яшчэ не мог — дз?цем шчапа? лучыну,
каб хворую матулю адагрэць,
I разам з ёй да позняе гадз?ны
мы слухал? трывожна крыгалом,
не веда? я, што грэ? тады Радз?му
? не падманным, а жывым агнём.


Метки:
Предыдущий: Бабарахим Машраб
Следующий: Андрей Хаданович. Драйв