Артюр Рембо. Уснувший в ложбине

УСНУВШИЙ В ЛОЖБИНЕ

Вот слышен плеск реки, а вот она сама
проводит по траве серебряной гребенкой
оторванной волны и дальше мчит – к холмам,
к ложбине солнечной, где тихо, как к ребенку,

вплотную подойдет к тому, кто крепко спит
в ложбине той. Да вот он сам, солдатик юный:
во сне открытый рот, немного бледный вид.
Но солнце шевелит лучи на нем, как струны.

Как хворое дитя, что мучает озноб,
улыбку жалкую в губах он держит, чтоб
природа, пощадив беднягу, согревала.

Чтоб запахами трав могла бы исцелить.
И на груди рукой пытается закрыть
навылет две дыры, залитых кровью алой.



Arthur Rimbaud

Le Dormeur du Val


C'est un trou de verdure o; chante une rivi;re
Accrochant follement aux herbes des haillons
D'argent ; o; le soleil, de la montagne fi;re,
Luit : c'est un petit val qui mousse de rayons.

Un soldat jeune, l;vre bouche ouverte, t;te nue,
Et la nuque baignant dans le frais cresson bleu,
Dort ; il est ;tendu dans l'herbe sous la nue,
P;le dans son lit vert o; la lumi;re pleut.

Les pieds dans les gla;euls, il dort. Souriant comme
Sourirait un enfant malade, il fait un somme :
Nature, berce-le chaudement : il a froid.

Les parfums ne font pas frissonner sa narine ;
Il dort dans le soleil, la main sur sa poitrine
Tranquille. Il a deux trous rouges au c;t; droit.




Метки:
Предыдущий: Артюр Рембо. Пьяный корабль
Следующий: Артюр Рембо. Воспоминание