Питер Вирек. Тяготы войны

Ум вновь бы стал мальчишкой –
К земле прижимается он,
Услышав далёкие пушки
Сквозь громкий игрушечный звон.

В день отступленья солдатом
В детство направлен ум,
Песочница станет окопом,
Злой волк превратится в штурм.

Не расцепить, вестимо,
Без страха распороть,
То, что несовместимо:
Ту сталь и эту плоть?

Свершён обмен игрушек –
И будет с этих пор
Маньяку мил Барашек.
Мэри точит топор.

(с английского)


TUG OF WAR
by Peter Viereck

Upon the rough earth resting,
Mind backward grows toward boys,
Who wonder at distant blasting
Through louder tinkle of toys.

The day a soldier flinches,
Mind younger grows toward years
Where sandpiles blur with trenches
Bad wolves with bombardiers.

Across barbed wire dangling
Will ever hands unmesh
Two things not meant for tangling
This metal and this flesh?

It's all a criss-cross game now
Each with the toy he lacks
It's madman love the Lamb now.
Mary hones the axe.

Метки:
Предыдущий: Sonia Tiranti. Парагвай. Смех теряется
Следующий: Ира Свенхаген. Зимние картинки 25