Георг Гейм 1887-1912. Полусон

Ночь шелестит одеянием мглы,
У края небес зашатались стволы.

В сердце ночи спастись поспеши,
Скорей, словно в соты, заройся во тьму,
Уменьшись в размере, чтоб встать самому
Из постели своей.

Тени взошли на мост ледяной,
Роют копытами вкривь и вкось,
Звёзды от страха бледнеют вмиг.

Месяц вразвалку бредёт, как старик,
По небу со звездами врозь,
Лоснясь горбатой спиной.


Halber Schlaf

Die Finsternis raschelt wie ein Gewand,
Die Baeume torkeln am Himmelsrand.

Rette dich in das Herz der Nacht,
Grabe dich schnell in das Dunkele ein,
Wie in Waben. Mache dich klein,
Steige aus deinem Bette.

Etwas will ueber die Bruecken,
Es scharret mit Hufen krumm,
Die Sterne erschraken so weiss.

Und der Mond wie ein Greis
Watschelt oben herum
Mit dem hoeckrigen Ruecken.

Метки:
Предыдущий: Буду ждать
Следующий: Стефка Данева. Осталась я одна