Из Чарльза Буковски - солнце заходит

Чарльз Буковски


солнце заходит


никто не жалеет что я ухожу,
даже я;
но ведь должен быть музыкант
или хотя бы бокал вина.
по-моему это волнует большинство молодых:
ненасильственная медленная смерть.
всё же это заставляет любого мужчину мечтать:
вы мечтаете о старом паруснике
с белым парусом покрытым соляной коркой
и о море вытряхивающим намёки на бессмертие.
море в носу
море в висках
в волосах
в мозгах, в глазах
и да, - там, в груди.
мы будем скучать
по женской любви или музыке или еде
или по скачке громадной и мускулистой бешеной
лошади, пинающей комья земли и судьбы
высоко и далеко
за миг до заката?
но сейчас мой черёд
и нет никакого величия
перед этим
и для любого из нас, как для червячков выклеванных
из яблок,
не заслуживающих отсрочки.
смерть входит в мой рот
и извивается вдоль зубов
а я размышляю боюсь ли я
такого безмолвного, беспечального умирания
подобного умиранию розы?


from: "the people look like flowers at last"


28.01.21

sun coming down

no one is sorry I am leaving,
not even I;
but there should be a minstrel
or at least a glass of wine.
it bothers the young most, I think:
an unviolent slow death.
still it makes any man dream;
you wish for an old sailing ship,
the white salt-crusted sail
and the sea shaking out hints of immortality.
sea in the nose
sea in the hair
sea in the marrow, in the eyes
and yes, there in the chest.
will we miss
the love of a woman or music or food
or the gambol of the great mad muscled
horse, kicking clods and destinies
high and away
in just one moment of the sun coming down?
but now it’s my turn
and there’s no majesty in it
because there was no majesty
before it
and each of us, like worms bitten
out of apples,
deserves no reprieve.
death enters my mouth
and snakes along my teeth
and I wonder if I am frightened of
this voiceless, unsorrowful dying that is
like the drying of a rose?

Метки:
Предыдущий: Стихи любимой женщине-18
Следующий: Тигр! Вильям Блейк