Юлиан Тувим. Я

Ja

W czerwcu, o piatej rano,
W rozowej slonecznej stolicy
Ide srodkiem najszerszej ulicy,
Ide srodkiem najszerszej ulicy!

Jak tam jasno, jak tam daleko
Za tym mostem blyszczacym, za rzeka!
Ach, jak jasno i jak daleko!

Mocno mi, pieknie i mlodo!
Pojde mostem, nad spokojna woda,
Potem polem, potem zielonem polem
Pojde w dal,
Jakby upity czystym, przezroczystym alkoholem.

Julian Tuwim


Я

В июне в пять утра
иду стремниной широчайшей улицы,
иду стремниной широчайшей улицы
розовой солнечной столицы.

Как там ясно и далеко,
за мостом блестящим, за рекой!
Ах, так ясно и далеко!

Здорово! Cильный, молодой,
пройду мостом над тихой водой,
после– полем, зелёным полем
вдаль,
словно упитый чистым, прозрачным алкоголем.

Юлиан Тувим
перевод с польского Терджимана Кырымлы


Поэзия-I
(Взгляд в будущее).

1.
В душе моей возник дичайший план,
тождественный, пожалуй, даже ереси:
открыто рассказать, и все дела,
что собственно гадаю о... поэзии.

За постулатом выдать постулат
своей на этот счётец растеории
и да парнасец, равно дилетант
заахают в виду фантасмагории!

Загибистая как валашский жок,
прямая словно римская дорога,
поэзия, простите, есть прыжок,
преварварский, да милостыней бога!

Она индейский первобытный крик,
и чуткая любовь к земле родимой,
и варвара непроизвольный крик
в виду Огня– довольный: ну и диво!

Он прыгнул: о, поэзии мой Бог!
И слово выкрикнул в особом раже!
И танцем посвятил Ему порог
вигвама своего. Танцую также.

Юлиан Тувим
перевод с польского Терджимана Кырымлы


Poezja/1

(Spojrzenie w przyszlosc).

1.
Powstal w mej duszy wprost szalenczy plan,
Plan, ktory mozna przyrownac herezji:
Niechaj sie dzisiaj dowie wszelki stan,
Co ja wlasciwie sadze... o poezji.

Jakie w tej sprawie ?przekonania? mam,
Jak brzmi; zasady tej mojej ?teorji?,
Niech slucha medrzec i niech slucha cham
Teoretycznej mej fantasmagorji!

Beda te slowa jak taneczny krok!
Beda– jak zlota do Stolicy droga!
– poezja– jest to, prosze panow, skok,
skok barbarzyncy, ktory poczul boga!

Jest to pierwotny, czippewajski krzyk
I chutna milosc do rodzacej ziemi,
Zadowolony barbarzyncy ryk,
Gdy ujrzal Ogien oczy zdumionemi.

Wtedy– podskoczyl! To– poezji Bog!
Skoczyl– i krzyknal slowo oblakancze!
Poswiecil Bogu chaty swojej prog,
Poswiecil tancem. Wiec i ja tez tancze.

Julian Tuwim

Метки:
Предыдущий: Poem 887 - перевод с англ
Следующий: Юрiй Вiзбор Лист Володимиру Висоцькому