Н. Гумилев. Рощи пальм и заросли алоэ

Aloegebuesch und Palmenhaine…

Aloegebusch und Palmenhaine,
Nebenan der silbrig- matte Bach
Obenauf, im goldnem Sonnenscheine-
Uferloses, blaues Himmelsdach

"Was begehrst du"? - frage ich beim Herzen
Ist das Gluck nur Luege, eine Maеr?
Warum den Verlockungen des Ketzers
Gibst dich so, als ob du Sklave waerst?

Willst vom Trank vergiftet werden wieder?
Willst nicht maechtig und zufrieden sein,
Willst nicht sein; in deinem Feuerfieber,
Wie das Gras in diesem Wunderhain?

Рощи пальм и заросли алоэ...

Рощи пальм и заросли алоэ,
Серебристо-матовый ручей,
Небо, бесконечно-голубое,
Небо, золотое от лучей.

И чего еще ты хочешь, сердце?
Разве счастье — сказка или ложь?
Для чего ж соблазнам иноверца
Ты себя покорно отдаешь?

Разве снова хочешь ты отравы,
Хочешь биться в огненном бреду,
Разве ты не властно жить, как травы
В этом упоительном саду?

Метки:
Предыдущий: А. С. Пушкин. Брожу ли я вдоль улиц шумных. Перево
Следующий: Арман Орманшы. У любви глаза верблюжьи...