Вильям Шекспир. 129 сонет

129

Th'expense of spirit in a waste of shame
Is lust in action, and till action, lust
Is perjured, murd'rous, bloody, full of blame,
Savage, extreme, rude, cruel, not to trust,

Enjoyed no sooner but despised straight,
Past reason hunted, and no sooner had
Past reason hated as a swallowed bait
On purpose laid to make the taker mad:

Mad in pursuit, and in possession so,
Had, having, and in quest to have, extreme,
A bliss in proof, and proved, a very woe,
Before, a joy proposed, behind, a dream.

All this the world well knows, yet none knows well
To shun the heaven that leads men to this hell.



Вертеп стыда, вот где души растрата,
Разврата суть, и до того он дик.
Жестокость, лживость для него отрада,
А грубость, фальшь - его достойный лик.

Ему презрением за сладость дарят,
Но безрассудно лезут вновь в капкан
И ждут, когда их тот же кнут ударит,
Прокляв рожденный похотью обман.

Безумцы те, кого любовь влечет,
С ума сведет она, кого не глядя.
Сначала – благо, а потом расчет,
И вместо радости – несть зла во взгляде.

Про это люди все прекрасно знают,
Но в ад благой беспечно попадают.

Метки:
Предыдущий: You open eyes wider in а hollow of dark
Следующий: Три цвета перевод на украинский