Эмили Дикинсон 747 It dropped so low...

Он неожиданно упал,
Разбившись на земле,
Как будто камень измельчал
В моей он голове.

Но трещина его судьбы,
Мала, – во мне вина:
Для безделушек место здесь –
На полке у окна.

***
It dropped so low – in my Regard –
I heard it hit the Ground –
And go to pieces on the Stones
At bottom of my Mind –

Yet blamed the Fate that flung it – less
Than I denounced Myself,
For entertaining Plated Wares
Upon My Sliver Shelf –

Метки:
Предыдущий: Посох и четки Магомед Ахмедов пер. с аварского
Следующий: Украинский Гарик 289