Октябрьские маки. Из Сильвии Плат

Октябрьские маки

Этим утром ни солнышку, ни облакам не удастся с этими юбками сладить.
Как и женщине той в неотложке,
Чье алое сердце так? странно цветет сквозь? пальто? --

Жертвенный дар,? дар любовный,
Не прошенный вовсе
Ни небом,

Сжигающим пламенем бледным ?
Угарные газы,? и ни? глазами,?
Неподвижно и тупо глядящими из-под котелков.

О?господи, что же сама я такое,
Что мёртвые? эти уста с воплем открыться должны
В морозном лесу, на? васильковой заре.?

27 октября 1962

***************************************************

Poppies in October
by?Sylvia Plath

Even the sun-clouds this morning cannot manage such skirts.?
Nor the woman in the ambulance?
Whose red heart blooms through her coat so astoundingly --?

A gift, a love gift?
Utterly unasked for?
By a sky?

Palely and flamily?
Igniting its carbon monoxides, by eyes?
Dulled to a halt under bowlers.

O my God, what am I?
That these late mouths should cry open?
In a forest of frost, in a dawn of cornflowers.

27 October 1962

Метки:
Предыдущий: Л. Костенко. Акации
Следующий: Венделл Берри - Упрямство сумасшедшего фермера