Свецiць студзеньскае сонца...

***
Свец?ць студзеньскае сонца,
? ста?ць ма?кл?вы лес.
Я гляджу ? сваё аконца,
Быццам з сонцам – уваскрэс.

Быццам я на тыя сосны
Сонца променем упа?.
Быццам дзень гэты марозны
?се турботы закава?.

Быццам боль ён мой суц?шы?,
Да? надзею на святло
? на з?мн?м небе вышы?
Веры белае крыло.

08. 01. 2018 г.

Метки:
Предыдущий: О
Следующий: 19. Помазанику