Шекспир, сонет 23

Как неопытный актер дрожит на сцене,
Что со страхом своим справится едва,
Иль жестокость, изобилуя во гневе,
Ослабляет этим сердце навсегда.

Так и я сказать от страха забываю
В завершенье церемонии любви,
Как меня моя любовь перегружает
До распада, как пожизненный кредит.

Красноречие пусть книг моих расскажет,
О немых знаменьях в любящей груди,
Выступая и за честь, и страх мой даже
Ярче слов живых, доходчивее их.

Ты читать учись в молчании любви,
Чтобы острым глазом слух свой удивить.
___________________________________

As an unperfect actor on the stage
Who with his fear is put besides his part,
Or some fierce thing replete with too much rage,
Whose strength's abundance weakens his own heart.

So I, for fear of trust, forget to say
The perfect ceremony of love's rite,
And in mine own love's strength seem to decay,
Overcharged with burden of mine own love's might.

O, let my books be then the eloquence
And dumb presagers of my speaking breast,
Who plead for love and look for recompense
More than that tongue that more hath more express'd.

O, learn to read what silent love hath writ:
To hear with eyes belongs to love's fine wit.
________________________________________

Перевод С. Маршака

Как тот актер, который, оробев,
Теряет нить давно знакомой роли,
Как тот безумец, что, впадая в гнев,
В избытке сил теряет силу воли, -

Так я молчу, не зная, что сказать,
Не оттого, что сердце охладело.
Нет, на мои уста кладет печать
Моя любовь, которой нет предела.

Так пусть же книга говорит с тобой.
Пускай она, безмолвный мой ходатай,
Идет к тебе с признаньем и мольбой
И справедливой требует расплаты.

Прочтешь ли ты слова любви немой?
Услышишь ли глазами голос мой?

Метки:
Предыдущий: Трое мальчишек бегут вслед за мной
Следующий: Сударыня, великодушие явите... По мотивам Г. Гейне