1-1-13. Рильке. Ангелы

Усталых уст их — без движенья —
и светлых душ ясны черты.
Но страсть (как жажда прегрешенья)
порой приходит к ним в мечты.

Друг с другом схожи даже в малом,
в садах Творца — до одного —
молчат подобно интервалам
великой музыки его.

Но стоит им взмахнуть крылами,
движеньем их разбужен шквал:
как если б скульптора перстами
Господь пошевелил листами,
пройдясь по книге всех начал.




R. M. Rilke, Das Buch der Bilder

Die Engel

Sie haben alle müde Münde
und helle Seelen ohne Saum.
Und eine Sehnsucht (wie nach Sünde)
geht ihnen manchmal durch den Traum.

Fast gleichen sie einander alle;
in Gottes Gärten schweigen sie,
wie viele, viele Intervalle
in seiner Macht und Melodie.

Nur wenn sie ihre Flügel breiten,
sind sie die Wecker eines Winds:
als ginge Gott mit seinen weiten
Bildhauerhänden durch die Seiten
im dunklen Buch des Anbeginns.


Метки:
Предыдущий: Ой, летели дики гуси. Ой, летiли дикi гуси
Следующий: Таня Вагнер -перевод - Lass mich niе herein