Готтлиб Конрад Пфеффель 1736-1809. Медленный яд

?Скорей бросайте пить! - так врач учил пьянчужку. –
Поверьте мне, мой друг, яд медленный - вино?.
?Должно быть, так и есть, что медленный – оно,
Коль уж полвека им я наполняю кружку?.


Das langsame Gift

O! glaubt nur, sprach ein Arzt mit einem ernsten Winke
Zum alten Zecher Veit, o! glaubt mir, lasst den Wein:
Er ist ein langsam Gift. - Ja, langsam muss es sein,
Versetzt er, weil ich es schon fuenfzig Jahre trinke.


Метки:
Предыдущий: Вильям Шекспир, Сонет 131
Следующий: Joyce Kilmer... Хелена Фисои