Перевод 18 сонета Шекспира

Сравнить ли мне тебя с июньским днем?
Не так он мил и с мерою созвучен:
Сечет бутоны юные дождем,
И летом ненадолго займ получен;
Порою слишком жарко солнце светит
И меркнет часто, лик златой сокрыв,
И всякой красоте закат наметит
Ход естества иль случая порыв;
Но не поблекнет вечный твой расцвет
И красотой останется имущим,
И смерти ты не побредешь вослед,
Привит строфами к временам грядущим:
Сколь видят очи, грудь дышать вольна,
Они живут, в них жизнь тебе дана.


Оригинал.

Shall I compare thee to a summer’s day?
Thou art more lovely and more temperate:
Rough winds do shake the darling buds of May,
And summer’s lease hath all too short a date:
Sometime too hot the eye of heaven shines,
And often is his gold complexion dimm’d;
And every fair from fair sometime declines,
By chance, or nature’s changing course untrimm’d;
But thy eternal summer shall not fade,
Nor lose possession of that fair thou ow’st,
Nor shall death brag thou wander’st in his shade,
When in eternal lines to time thou grow’st;
So long as men can breathe, or eyes can see,
So long lives this, and this gives life to thee.

Метки:
Предыдущий: Брайан Паттен. Иногда случается так
Следующий: 357 - God is a distant - stately Lover