Эмили Э. Дикинсон. Недавний отступает сон

Недавний отступает сон — уйдет —
Лишь пробудись —
Он, как июньская пчела — всё звал
Мальчишку в высь —
Пикирует — на клевер —
Нырнув в него — дразня —
И — к королевским облакам —
Легко вздымает бриг свой —
Беспечное дитя —
Домой — как в колдовстве — спешит —
Смеётся неба свод —
Пчела не улетит,
Koль редкий мёд даёт!

319

The nearest Dream recedes—unrealized—
The Heaven we chase,
Like the June Bee—before the School Boy,
Invites the Race—
Stoops—to an easy Clover—
Dips—evades—teases—deploys—
Then—to the Royal Clouds
Lifts his light Pinnace—
Heedless of the Boy—
Staring—bewildered—at the mocking sky –
Homesick for steadfast Honey—
Ah, the Bee flies not
That brews that rare variety!


Emily Dickinson

Стихи.ру 10 февраля 2014

Метки:
Предыдущий: Из Гёте
Следующий: Душа всегда загадочна для нас