Никос Хаджиниколау. Из диалогов IV




МУЖЧИНА:


Ты самый юный стебелёк зимы,
который хочет стать зрачком весны.
Как куропатка раскрываешь крылья
объятий, когда солнца яркий блеск
стократно увеличивают косы.
И ветер в юных волосах твоих
предчувствует весну и мои губы
ростками слов пропахли....

* * *.

Z dialog;w (IV)

Nikos Chadzinikolau

M;;czyzna:

Jeste; najm;odszym ;d;b;em zimy,

kt;re chce by; okiem wiosny.

Otwierasz r;ce jak kuropatwa skrzyd;a,

gdy blask s;o;ca ustokrotnia kos;.

Wiatr w twoich w;osach przeczuwa m;odo;;,

a moje wargi pachn; kie;kuj;cym s;owem.


ЖЕНЩИНА:

Я так люблю,
когда ты ищешь слово
и вдруг меня находишь.
И тогда
уже я не таюсь в своём дыханье
и время потеряет вкус слезы
растёртой...


* * *
.
Kobieta:

Lubi;,

gdy szukasz s;owa,

a znajdujesz mnie.

Wtedy nie musz; chroni; si; w swoim oddechu.

I czas nie ma smaku roztartej ;zy.

Метки:
Предыдущий: Прекрасная жизнь - Wonderful life, Black Sabbath
Следующий: Я руке, что била...