Из Джона Китса. Сну

John Keats

TO SLEEP

O soft embalmer of the still midnight,
Shutting, with careful fingers and benign,
Our gloom-plesed eyes, embowered from the light,
Enshaded in forgetfulness divine:

O soothest Sleep! If so it please thee, close
In midst of this thine hymn, my willing eyes,
Or wait the 'Amen', ere the poppy throws
Around my bed its lulling charities.
Then save me, or the pass`d day will shine
Upon my pillow, breeding many woes;
Save me from curious concience, that still hoards
Its strength for darkness, burrowing like the mole;
Turn the key deftly in the oil`ed wards,
And seal the hush`ed casket of my soul.


Джон Китс

Сну

О мягкий и чарующий бальзам,
Как трепетно твое прикосновенье
Даешь отдохновение глазам,
Как божество,что дарует забвенье.

О,сон,коль близко ты прошу прикрой
Глаза мои,молитву пресекая,
Что бормочу чуть слышно я тебе,
Ты возле, мак свой щедро рассыпая.
Чтоб уходящий день,что отсиял,
Подушку сомном бед не пропитал.
Спаси меня от совести разящей,
Что словно крот скребущийся в тиши.
Ключ поверни с проворностью поспешной,
Замкнув замок в ларце моей души.

01.05.2012

Метки:
Предыдущий: 0255
Следующий: с чеченского на кабардинский