Теодор Шторм. Вильгельму Йенсену

Theodor Storm.(1817-1888).An Wilhelm Jensen.*

Вот ветер Родины принёс мотив забытый,
Взирают дети на него, глаза раскрыты.

Дитё под мерное жужжанье засыпает
И просыпается, лишь ветер утихает.

Под этим взглядом каждый ствол и куст вздыхает
И глубже корни в землю запускает.

Ты — как кусты, деревья, сучья, пни -
Растёшь, цветёшь, увянешь как они!

*Вильгельм Йенсен (1837-1911). - нем. писатель и поэт-лирик.
Перевод с немецкого 10.11.12.

An Wilhelm Jensen.

Es ist der Wind, der alte Heimatslaut,
Nach dem das Kind mit grossen Augen schaut,

Bei dem es einschlaeft, wenn er weitersummt,
Der es erweckt, wenn jaehlings er verstummt;

Bei dessen Schauern Baum und Strauch erbebt
Und tiefer in den Grund die Wurzeln graebt -

Was bist du anders denn als Baum und Strauch?
Du keimst, du bluehst und du verwelkest auch!

Theodor Storm

Метки:
Предыдущий: Наскальная обитель - by R. Frost
Следующий: Сергей Есенин - Черемуха