Всю жизнь ждала... -пер. А. Блока

She waited long, the whole life,
And tired at last. And smiled, bending.
Her unbridled hair curl falled down
On her shoulders dark, waving.
The world is neither large, nor rich -
To look on it with such black eyes!
That's only the people speech:
You should wait to and should be humble...
But here you hear the pipe, which sings
So pity, so hysterial, so finely:
"Let you the alien craddle swing,
Let you caress the child unlovely..."
I'm also - here. With my destiny
Above the angry lyre, as the poleaxe.
I - so malicious, humiliated -
Bargain on all the world's great markets...
I do believe to darkness of your hairs
And to magnificence of face.
My orphaned spirit - as the dog-guard
Under your feet rusts with its chain...
And here again, once and again,
Having met with this so dark look,
I wish you once again to name,
To breathe and live only with you...
Oh dream! That's only the life's dream,
The poison after poison...
I'll betray you, as to other been
Without slyness, though.
It's funny to live! Funny know,
That nothing new is under the moon!
That dead men could give a birth
To storming life in the word anew!
And no attention now, no any
Takes care what you brought me yet,
What I've given to the people, that they
Will draw on gravestone the nickname: POET.

======
Александр Блок
Всю жизнь ждала. Устала ждать... (1908)

Книга: Александр Блок. Лирика
Год издания: 1988 г.
Издатель: Правда


Всю жизнь ждала. Устала ждать.
И улыбнулась. И склонилась.
Волос распущенная прядь
На плечи темные спустилась.

Мир не велик и не богат -
И не глядеть бы взором черным!
Ведь только люди говорят,
Что надо ждать и быть покорным...

А здесь какая-то свирель
Поет надрывно, жалко, тонко:
Качай чужую колыбель,
Ласкай немилого ребенка...?

Я тоже - здесь. С моей судьбой,
Над лирой, гневной, как секира.
Такой приниженный и злой.
Торгуюсь на базарах мира...

Я верю мгле твоих волос
И твоему великолепью.
Мои сирый дух - твой верный пес,
У ног твоих грохочет цепью...

И вот опять, и вот опять,
Встречаясь с этим темным взглядом,
Хочу по имени назвать,
Дышать и жить с тобою рядом...

Мечта! Что жизни сон глухой?
Отрава - вслед иной отраве...
Я изменю тебе, как той,
Не изменяя, не лукавя...

Забавно жить! Забавно знать,
Что под луной ничто не ново!
Что мертвому дано рождать
Бушующее жизнью слово!

И никому заботы нет,
Что людям дам, что ты дала мне,
А люди - на могильном камне
Начертят прозвище: Поэт.






Метки:
Предыдущий: Сонет Шекспира 117 - Accuse me thus that I have sc
Следующий: Былая любовь. C. Тисдейл. Перевод с английского