Ovidius. Tristia, IV, 10

PUBLIUS OVIDIUS NASO “Tristia” IV, 10 (с сокращениями)
Sulmo mihi patria (e)st, gelidis uberrimus undis,
Milia qui novies distat ab Urbe decem.
Editus hic ego sum; nec non ut tempora noris,
Cum cecidit fato consul uterque pari.
Si quid id est, usqu(e) a proavis vetus ordinis heres,
Non modo fortunae munere factus eques.
Nec strips prima fui; genito sum frater creates,
Qui tribus ante quarter mensibus ortus erat.
Lucifer amborum natalibus affuit idem;
Una celebrata (e)st per duo liba dies:
Haec est armiferae festis de quinque Minervae,
Quae fieri pugna prima cruenta solet.
Protinus excolimur teneri curaque parentis
Imus ad insignes Urbis ab arte viros.
Frater ad eloquium viridi tendebat ab aevo,
Fortia verbose natus ad arma fori;
At mihi jam puero caelestia sacra placebant
Inque suum furtim Musa trahebat opus…
Sponte sua Carmen numerous veniebat ad aptos,
Et, quod temptabam scriber, versus erat.
Interea tacito passu ladentibus annis
Liberior fratri sumpta mihique toga (e)st,
Induiturqu(e) umeris cum lato purpura clavo,
Et stadium nobis, quod fuit ante, manet.
Jamque decem vitae frater geminaverit annos,
Cum perit, et coepi parte carere mei…
Temporis illius colui fovique poetas,
Quotqu(e) aderant vates, rebar adesse deos…
Utqu(e) ego majors, sic me coluere minores,
Notaque non tarde facta Thalia mea (e)st.
Carmina cum primum populo juvenilia legi,
Barba resecta mihi bisve semelve fuit…
Multa quidem scripsi, sed quae vitiosa putavi,
Emendaturis ignibus ipse dedi.
Tunc quoque, cum fugerem, quaedam placitura cremavi,
Iratus studio carminibusque meis…
Jam mihi canities, pulsis melioribus annis,
Venerat antiquas miscueratque comas,…
Cum maris Euxini positos ad laeva Tomitas
Quaerere me laesi principis ira jubet…
Hic ego finitimis quamvis circumsoner armis,
Tristia, quo possum, carmine fata levo.
Quod quamvis nemo (e)st, cujus referatur ad aures,
Sic tamen absumo decipioque diem.
Ergo quod vivo durisque laboribus obsto,
Nec me sollicitae taedia lucis habent,
Gratia, Musa, tibi! Nam tu solatia praebes,
Tu curae requies, tu medicina venis.
Tu dux et comes es; tu nos abducis ab Histro
In medioque mihi das Helicone locum;
Tu mihi, quod rarum (e)st, vivo sublime dedisti
Nomen, ab exsequiis quod dare fama solet…
Nam, tulerint magnos cum saecula nostra poetas,
Non fuit ingenio fama maligna meo,
Cumqu(e) ego praeponam multos mihi, non minor illis
Dicor et in toto plurimus orbe legor.
Si quid habent igitur vatum praesagia veri,
Protinus ut moriar, non ero, terra, tuus.
Sive favore tuli, siv(e) hanc ego carmine famam,
Jure tibi grates, candide lector, ago.

ПУБЛИЙ ОВИДИЙ НАЗОН ?Скорбные элегии? (с сокращениями)
Сульмон – моя родина, в холодных плодороднейших волнах,
Который отстоит от города Рима на 90.000 миль.
Я здесь родился; и чтобы ты не знал времена,
Когда от одинакового рока обоих погиб консул.
Если что-либо есть, затем старый наследник сословия предков,
Не только даром судьбы совершенный всадник
И не первым потомком я был; я родился после брата,
Который родился за трижды четыре месяца до меня.
Тот же Люцифер помогал рождению обоих;
Один прославленный день есть из-за двух рождественских пирогов:
Такой есть оруженосной Минервы от пяти праздничных,
Которая первая кровавая имеет обыкновение случаться в битвах.
Немедленно мы были воспитаны нежными родителями и их заботой,
Идём к блистательному Риму искусством мужчин.
Брат стремился к красноречию с молодого возраста,
Рожденный для храброго оружия многословного форума;
Тогда как мне уже мальчиком нравилось священное небесное,
В котором Муза тайком увлекала труд…
Сами собой приходили многие стихи к упорядоченным,
И то, что я пытался писать, было стихами.
Тем временем, молчаливым шагом скользящих лет
На брата и на меня надели тогу совершеннолетия,
И плечо было одето в широкую пурпуровую кайму,
И наша учеба, которая была до этого, пребывает.
Брат уже удвоил десятилетие жизни,
Когда погиб, и я лишился одной своей части…
В те времена я почитал поэтов,
И сколь много помогали поэты, я считал, что помогали боги.
И хотя я старший, меня воспитали младшие,
И известна моя Талия, не поздно сделанная.
Я читал юношеские стихи с первым народом,
Я дважды обрезал бороду тогда…
Я написал много, но то, что считал ошибочным,
Я сам исправил огнём.
Тогда также, когда я бежал, какие-то понравившиеся стихи я сжёг,
В гневе я стремлюсь к моим стихам…
Уже пришла ко мне седина в лучшие годы изгнания
И посеребрила мои старые кудри…
Когда я оскорбил томитов, расположенных слева от Чёрного моря,
Гнев главы приказывает искать меня…
Хотя я бряцал вокруг приграничным оружием,
Я облегчаю печальные судьбы стихами, где могу.
Хотя нет никого, чей относился бы к ушам,
Так я, однако, трачу и коротаю день.
Следовательно, я противостою в живом и тяжёлом труде,
И отвращения беспокойно света не имеют меня,
Спасибо, Муза, тебе! Ибо ты утешение даёшь,
Ты – отдохновение от забот, ты врачевательницей приходишь.
Ты – вождь и спутник; ты уводишь нас от Истра
И даёшь мне место в середине Геликона;
Ты мне живому, хотя и редко, дала возвышенное имя
От похорон, которые молва имеет обыкновение давать…
Ибо будут нести многих поэтов после наших веков,
Не была молва зла о моём таланте,
И хотя я предпочитаю стихи многих моим стихам,
Я не удивляюсь тому, что они произносимы
И читаемы во всём мире.
Если же предсказания пророков верны,
И я скоро умру, я не вскапываю тебя, земля.
Или я буду иметь благосклонность, или я сделаю эту молву стихами,
По праву приятную тебе, честный читатель. (15-20.03.2014)


Метки:
Предыдущий: Ovidius. Tristia, IV, 10
Следующий: Эмили Дикинсон. 1577. Morning is due to all...