Инго Баумгартнер. Гусеница

Я жру и жру, бросая в брюхо
лист бузины, катран, жеруху.
Не страшен мне крапивы яд,
чертополох мне тешит взгляд.

Хочу, едва родившись, грызть я, -
и я грызу: на то и листья!
Теперь, вернувшись к верхней строчке,
поймёте сразу, в чём цветочки.

Потом я превращусь в имаго,
чтоб сладко пить нектара влагу, -
и всякий перестанет скоро
ругать меня, что я обжора.


Die Raupe

Ich fresse, fresse, fresse, fresse
Wacholderblatt und Brunnenkresse,
der Nessel Brennhaar stoert mich nicht,
auch Giftzeug zaehlt zum Leibgericht.

Dem winzig kleinen Ei entkrochen,
hat Laub mir schon ins Aug gestochen.
Sechs Verse weiter oben steht,
worum sich seither alles dreht.

Doch bald, nach Wandlung in der Puppe,
ergoetz ich mich an Nektarsuppe
und niemand, niemand wagt es mehr
zu laestern, dass ich Vielfrass waer.

Метки:
Предыдущий: Marie David France В саду, где вечно живет любовь
Следующий: говорю... Соловей- Заочник