2 сонет Шекспира

When forty winters shall besiege thy brow,
And dig deep trenches in thy beauty's field,
Thy youth's proud livery so gazed on now
Will be a tottered weed of small worth held:
Then being asked where all thy beauty lies,
Where all the treasure of thy lusty days,
To say within thine own deep-sunken eyes
Were an all-eating shame, and thriftless praise.
How much more praise deserved thy beauty's use,
If thou couldst answer, 'This fair child" of mine
Shall sum my count, and make my old excuse',
Proving his beauty by succession thine.
This were to be new made when thou art old,
And see thy blood warm when thou feel'st it соld


Перевод Антона Бородина

Как иней многих зим затмит огонь чела,
А времени туман навек тебя изменит,
Так юные черты, чья красота влекла,
Все будут называть подобьем прежней тени,
И если спросит кто, куда ушли года,
Где все веселие, минувшее так рано,
Ответить, что оно в глазах твоих всегда,
Являлось бы, увы, мучительным обманом.
Похвальнее стократ нести иную речь,
Потомка своего вознаградив по праву,
Что приумножить смог твою былую славу
И седины отца с заботою сберечь.
Вновь в старческой груди младой взыграет пыл,
И свежей крови жар, что некогда остыл.

20.02.14.

Метки:
Предыдущий: Поделить жизнь пополам. Илона Голембевская
Следующий: Алесь Ставер Я говорю с дремучим, темный лесом