Э. Дикинсон. 319. The nearest Dream recedes unreal

319

Сон отступает – не ожив –
А небо манит нас –
Так мальчика заворожит
Июньская пчела –
Ныряет в клевер за пыльцой –
Взлетит – приникнет вновь –
Зависнет, подразнив его –
И к величавым облакам
Свой ялик развернет –
И смотрит в небо он – сражен
Насмешкой над тоской
О прочном меде – нет пчелы,
Варящей мед такой.
17.02 – 3.03.2014






319

The nearest Dream recedes — unrealized —
The Heaven we chase,
Like the June Bee — before the School Boy,
Invites the Race —
Stoops — to an easy Clover —
Dips — evades — teases — deploys —
Then — to the Royal Clouds
Lifts his light Pinnace —
Heedless of the Boy —
Staring — bewildered — at the mocking sky —
Homesick for steadfast Honey —
Ah, the Bee flies not
That brews that rare variety!


Метки:
Предыдущий: Поэт
Следующий: Пропавшая звезда. Matthias Claudius