Макс Даутендей. Ты благородна, как серые соловьи..

Ты благородна, словно во мраке серые соловьи, любующиеся собой в любви;
Скрыта, как голубые фиалки, к которым упасть на колени в траву не жалко.
Но из сердца любовь течёт тягучим лучом, раскрывая крылья:
В нём я живу, - страстным желаньем дрожа и золотою пылью.


Du bist vornehm wie die grauen Nachtigallen

Du bist vornehm wie die grauen Nachtigallen, die sich im Dunkel gefallen;
Verborgen wie die Veilchen, die blauen, die im Grase knien und nach innen schauen.
Aber ein breiter Strahl stahl sich aus deiner Brust,
Drinnen lebe ich, ganz goldener Staub und Lust.

Метки:
Предыдущий: Лорелея
Следующий: Макс Даутендей. Разгоряченный язык мой красноречив